vrazica

četvrtak, 07.05.2009.

U ambulanti

Dočekala ih je bolničarka. Bila je to starija žena, sjede kose i sivkastih očiju.
-Što trebate?- upitala ih je
-Pa teško je objasniti.- reče Vedrana.
-Pa, onda pokažite u čemu je problem.- reče ona umirujućim glasom. Evangelina skine jaketu i pokaže joj svoja krila.
-Ajoj.- reče bolničarka. Prišla je Evangelini i pogledala joj krila. -Otkad ih imaš?- upita ona
-Od jučer kada me Nessa nečim prolila po leđima.-
-A, kako znaš da je to bila baš ona- upita bolničarka.
-Tako što nitko drugi nije bio u blizini.- reče Evangelina pomalo ljuta jer sumnjaju u nju.
-Uredu. Smetaju li ti?- nastavi s ispitivanjem bolničarka.
-Ne. Super su.- reče Evangelina već malo manje ljuta nego prije.
-To je dobro.- reče bolničarka sa smješkom.
-A, zašto?- umješa se Vedrana.
-Zato što ih ionako ne mogu ukloniti- odgovori joj bolničarka
-Pa to je super.- reče Evangelina sa velikim smješkom i pogleda Vedranu koja joj samo namigne.
-Možete ići.- reče bolničarka i otprati ih do vrata.

| komentari (1) | print | # |

Ukor

Ali ostavimo na trenutak Vedranu i Evangelinu i posjetimo Nessu i Anni.
One su u međuvremenu stigle do kabineta profesorice Mary. Nessa je pokucala.
-Naprijed.- začuje se glas profesorica Mary. Nessa i Anni uđu.
-Što ste nas trebali razrednice?- upita Nessa praveći se da nezna zbog čega je tu.
-Znaš ti dobro zbog čega ste tu.- reče profesorica Mary nedajući da je Nessa prevari. Nessa je bila iznenađena niti jedan profesor nikada nije odbio njezino ulizivanje i hvaljenje. Bila je zbunjena i nije znala što da učini. Ali je zato profesorica Mary ostala prisebna i nastavila: -Ovdje sta zbog vaše malene svađe s Vedranom i Evangelinom.-
Nessa i Anni su se uspaničarile. Nessa za razliku od Anni nije dopuštala da joj se to vidi na licu.
-One su nas udarile.- reče Anni.
-Znam Anni.- reč Mary glumeći suosječanje. -Zato želim da mi rečete što se točnije dogodilo.- Lagano se nasmješila. Bila je jako uvjerljiva i Nessa i Anni su joj povjerovale i ona je to znala.
-Pa kada smo jučer ujutro ušle u blagovaonicu na putu do našeg stola prošle smo pored Vedraninog i Evangelininog stola. Kada smo prošle začule smo kako nas ogovaraju i rekle smo im da prestanu. Ali nisu pa smo im rekle da su glupe, a Vedrana se digla i opalila nam šamare.- bila je vrlo uvjerljiva, ali Mary je znala da njezine prijateljica nikada ne bi pomislile na takvo nešto, a kamoli to učinile.
-Lažete!- reče Mary -Rugali ste se Evangelini jer nema roditelja.- Nessa i Anni su znale da su upale u zamku. -Sramite se!- reče ljutito Mary -Dobile ste ukor! I zaradile kaznu. Koju ćete odrađivati svake većeri kod mene poslije večere.- dovrši Mary.
-Je li to sve?- upita otrovno Nessa. Nessa je izgledala kao da bi najradije ubila Mary.
-Je- hladno odgovori Mary. Nessa i Anni ustanu i odu do vrata. Nessa dobaci još jedan otrovni pogled Mary prije nego li uzatvori vrata.

| komentari (0) | print | # |

Kod profesorice Mary

Hodali su oko 5 minuta sve dok nisu došli do vrata koja vode u zbornicu. Ušle su unutra i pogledom potražile svoju razrednicu. Kada su je napokon pronašli prišle su joj. Bila je to mlada žena visoka, duge, smeđe kose i plavih očiju koje su podsječale na vodu iz jezera.
-Zdravo.- reče ona veselo - Što trebate?-
-Bok profesorice Mary- reče Evangelina -Možemo li o razlogu našeg dolaska u vašem kabinetu?-
-Uredu.- reče ona i svi skupa iziđu na hodnik. Krenule su prema kuli u kojoj se nalazio kabinet profesorice Mary. Kada su ušle profesorica je sjela za svoj stol i pokazala Vedrani i Evangelini da sjednu na stolice ispred nje.
-Što ste ovaj put učinile?- reče strogo Mary
-MSČ nas je poslala da vam ovo damo.- reče Vedrana
-Tko vas je poslao?- upita Mary izgledala je zbunjeno.
-Mala smišna čovječica ili picola kako hočete.- pojasni Evangelina
-Aha- reče Mary -Što ste mi ono trebali dati?-
-Samo ovo- reče Vedrana pružajući pismo profesorici. Ona ga uzme i počne čitati.
-Pa dobro jeste li vi dvije normalne.-Mary je uspjela zadržati svoju smirenost.
-Što smo učinile tako loše?- reče Evangelina
-Neznam. Možda udarile Nessu i Anni-
-Ja sam to učinila.- reče Vedrana
-Evangelina iziđi van.- reče Mary
-Ali..-pokuša se pobuniti Evangelina
-Nema tu ali van- reče Mary.
-Ako Evangelina izlazi i ja izlazim.- reče Vedrana.
-Dobro. Oprostite što sam se derala na vas malo sam se uzrujala.- ispriča se Mary
-Oprošteno.- reče Evangelina
-Onda zašto su one po vašem mišljenju zaslužile ono što su dobile?- upita Mary
-pa zato što su nas vrijeđale- odgovori brzo Evangelina
-Rugale su se Evangelini zbog toga što nema roditelja i rekle da je smeće.- upotpuni je Vedrana -Evangelina se rasplakala, a ja je nisam mogla gledati takvu pa sam ih ošamarila. I ponovo bih kada bih imala priliku za to.- reče Vedrana. Maryino se lice skroz promjenilo bila je šokirana. -I ja bih to učinila- reče ona.
-I još nešto- reče Vedrana
-Što?- upita Mary zbunjeno.
-Evangelina skini jaketu.- reče Vedrana
-Jesi li sigurna?- upita Evangelina pomalo uplašeno
-Sve je u redu možemo joj vjerovati.- reče umirujuće znajući što mući njenu prijateljicu.
-O čemu vi pričate?- upita Mary nije znala što se događa ispred njezinih očiju. Evangelina je samo skinula svoju jaketu. Iz nje su provirila krila.
-Aaaaaaa- vrisnula je Mary i onesvjestila se. Vedrana je potrčala i uhvatla je da ne padne.
-Probudite se.- reče Vedrana. Mary je otvorila oči.
-A to si ti Vedrana.- promrmlja ona
-A koga ste očekivali princa na bijelom konju?- upita Vedrana. Mary odmah skoči i priprijeti joj: -Dati ću vam ukor.-
-Da baš- odbrusi joj Evangelina.
-A šta se ti javljaš?- reče Mary
-Uuuu netko je ljut- reče Vedrana
-Ma daj prestanite.- reče uvrijeđeno Mary
-Dobro. Možemo mi ići?- upita Evangelina
-Možete.- reče Mary -Ali ti Evangelina pođi u bolnicu. I pošaljite mi Nessu i Anni.- doda ona brzo.
-Uredu. Mogu li ja dobiti ispričnicu?- upita Vedrana
-Uredu, ali molim te reci mi zbog čega?- upita Mary
-Pa nemogu Evangelinu ostaviti samu.-reče Vedranu.
-Uredu izvoli.- reče Mary pružajući joj papirić.
-Hvala!- odvrati Vedrana sa smješkom. Ona i Evangelina su izašle i krenule u školsku ambulantu. Na putu su zastale ispred učionice iz napitaka. To im je bio idući sat. Pokucale su i začule tihi glas kako ih poziva da uđu.
-Oprostite što nismo mogle doći.- reče Evangelina -Ja moram u ambulantu. Poslala me profesorica Mary.-
-Dobro, ali što s tobom Vedrana? Ti nemaš opravdanje.- reče stari profesor. Bio je debeo, pročelav i imao je sjede brkove. Pomalo je nalikovao na morža.
-Imam profesore. Profesorica Mary mi je napisala ispričnicu.- reče ona i pokaže ispričnicu profesoru.
-Uredu je možete ići.- reče profesor
-Još nešto profesore.- reče Evangelina
-Da?- upita nestrpljivo profesor.
-Pa, profesorica Mary je zamolila da pošaljemo Nessu i Anni u njezin kabinet.- reče ona sa smješkom.
-Uredu. Nessal Anni pođite.- reče profesor na rubu živaca jer mu ometaju nastavu. Nessa i Anni su se digle sa svojih stolica i krenule prema vratima dobacujući Vedrani i Evangelini otrovne poglede. Vedrana i Evangelina im uzvrate još otrovnijim pogledima. I one su izašle. Okrenule su se i krenule u ambulantu.

| komentari (0) | print | # |

Picola

Kada su se Vedrana i Evangelina pojavile ispred učionice hodnikom su odzvanjale riječi - Evo ide spavalica.-
-Začepite- bijesno vikne Vedrana i priđe Nessi koja je sve to gledala sa smješkom i otvori usta kako bi nešto rekla, ali tada se začuje uzbuna na hodniku -Stiže picola! Svi u red!- Ali nisu to ni stigli izgovoriti, a već je pred njima stajala profesorica koja je bila bar za glavu niža od svih učenika u tom redu. Progovorila je svojim oštrim glasom:- Uđite.-Svi su ušli. Znali su da će ih sve kazniti jer je zovu picolom.
-Vedrana! Ustani!- oštrim glasom je rekla picola. Vedrana ustane. Iako to nikada ne bi rekla, niti pokazal Vedranu je bio strah da je picola doznala kako joj je Evangelina nadjenula taj nadimak koji tako mrzi.
-Zašto me zovete picola?- upita picola oštrim glasom.
-Zbog vaše visine.- odlučno reče Vedrana koja je odahnula jer picola nezna tko joj je nadjenuo nadimak.
-Zašto me i dalje tako zovete iako sam vam to isključivo zabranila?- upita ona i okrene se prema cijelom razredu. -Tko je izmislio nadimak?- Svi su šutjeli jer su se bojali Vedrane nakon što je jučer prilipila Nessi šamarčinu. Iznenada Nessina ruka poleti u zrak.
-Što je dušo? Imaš li mi štogod reći?- upita picola ljubazno. Svi su znali da je Nessa miljenica svih profesora, a osobito picole.
-Da, profesorice.- reče Nessa -Ja znam tko vam je nadjenuo nadimak.-
-Tko, dušo?- reče profesorica umiljatim glasom koji se iskreno gadio Vedrani. Nessa brizne u plač. Vedrana je znala što Nessa smjera. Nessa je htjela ispričati kako ju je Vedrana ošamarila jučer, ali morala je plakati kako bi sve bilo još efektnije.
-Što je bilo dušo?- upita picola
-Ništa. Samo me malo strah.- reče Nessa. Njezinu glumu bi prokužila i najveća budala, ali ne i picola kojoj je u ovome trenutku bilo najvažnije da nekoga kazni radi svoga nadimka.
-Nema te čega biti strah. Nitko ti ništa ne može učiniti dok sam ja ovdje.- reče picola umirujučim glasom.
-Ali vi nerazumijete- reče Nessa kroz plač.
-Što nerazumijem dušo?-
-Pa, znate mene je strah da ću dobiti još jeda šamar od Vedrane ako vam rečem da je Evangelina kriva.- reče Nessa očiju punih suza.
-Aha- zadovoljno će picola.
-Zašto si me tako nazvala?- upita picola glumeći ljubaznost.
-Ona ga nije smislila.- začuje se Vedranin glas.-Ja sam.-
-Oho, pa ovo postaje sve bolje i bolje.- na njenom licu pojavio se zadovoljni osmjeh.
-Ponavljam pitanje. Zašto si me tako nazvala?-
-To je barem jednostavno. Zbog vaše visine ili je bolje da kažem zbog toga što ste niski.-
-Ali meni se to ne sviđa i zabranjujem vam da me tako zovete.-
-Uredu.-
-Stvarno?-
-Da, odsada ćemo vas zvati mala smišna čovječica.-
Picola je otišla do svoga stola, uzela list papira i olovku i počela pisati. Nakon nekoliko minuta završila je, i stavila papir u omotnicu.
-Dođite vi dvije.- reče picola s velikom dozom radosti u svom glasu jer je napokon otkrila tko joj je dao nadimak.- odnijet ćete ovo vašoj razrednici i porazgovarat s njom o vašem ponašanju.-
-Dobro.- reče Vedrana mrzovoljno. Ona i Evangelina su izašle iz učionice. Vedrani je bila uvjerena da joj se Nessa izbeljila kada su prolazile pored njenog stola
-Zašto si rekla da si ti kriva kada nisi?- upita Evangelina.
-Pa kada smo obje krive. reče Vedrana.
-Kako to misliš?-
-Pa, lijepo ti si se počela rugati kako je niska, a ja sam se nadovezala kako je picolasta i tako je ostala picola.-
-Pa, ipak sam ja kriva. Da ja se nisam počela rugati kako je niska ovo se ne bi događalo.-
-Meni nije žao što se ovo dogodilo. Sada možemo napakostiti Nessi.-
-Kako to misliš?-
-Vidjeti ćeš.- reče Vedrana veselim glasom. Nastavile su hodati prema drugom kraju dugačkoga hodnika.

| komentari (0) | print | # |

četvrtak, 16.04.2009.

Krilata svađa

-Buđenje!- prodere se Vedrana
-Još 5 minuta molim te?- pospano zamoli Evangelina.
-Nema šanse imamo samo 15 minuta do početka nastave.- reče Vedrana
-Šta me nisi probudila ranije- izdere se Evangelina na Vedranu. Iznenada je skočila sa kreveta i u roku od pola minute se obukla i potrpala knjige u torbu.
-Hajde idemo!- reče Evangelina -Što je? Što me tako gledaš?-
-Pa recimo samo da bi bilo pametno da se okreneš i pogledaš na sat.- smijeći se progovori Vedrana.Evangelina pogleda na sat i vidi da imaju još cijeli sat vremena do početka nastave.
-Ubiti ću te!- prodere se Evangelina
-Ma smiri se to je samo mala šala za početak školske godine.- reče Vedrana.
-Uostalom ovako imamo vremena za doručak.-
-Dobro.- promrmlja Evangelina.
-Onda kako bi bilo da prvo opereš zube- sa smješkom će Vedrana
-Evo, evo- reče Evangelina i dalje svojim mrzovoljnim glasom.Kada je oprala zube Evangelina je krenula prema svome stolu, uzela torbu te je otrčala prema vratima gdje ju je čekala Vedrana.
Evangelina reče: -Onda da krenemo?-
-Naravno.-
Vedrana i Evangelina su se polagano uputile do dvorane u kojoj su jeli i pisali domaće radove. Za doručak su imale poprilićnu gozbu. Vedrana i Evangelina su sjele za stol koji je bio najbliži vratima. Iznenada se izad njih pojave dvije djevojke. Jedna je bila visoka, smeđe, duge kose i zelenih očiju. Pored nje je stajala niska, debela djevojka crne, masne kose i crnih očiju.
Visoka djevojkla progovori glasom punim mržnje: -Gdje ste bile ovih praznika?-
-To nije tvoja briga Nessa- ljutito će Vedrana
-Vidi, vidi, ko se javlja?- reče niska djevojka i nastavi. -Što ti ne bi trebala glumiti dobricu pred profesorima?-
-A šta ti ne bi trebala na djetu Anni?- bjesno će Evangelina
-Da se nisi usudila tako mi prijetiti.-reče Anni
-Ili što tužit ćeš me svom tatici?- podrugljivim glasom reče Evangelina. Pa nastavi: -Ili ćeš možda reći svojoj Nessi da me udre?-
Anni je bila bjesna, ali nije ništa rekla bila je previše smetena. Ali Nessa je ostala pri sebi i rekla: -A što ćeš ti učiniti ići kući mamici, ah da umalo sam zaboravila ti je nemaš-
Evangelina je ponovo sjela za stol i počela plakati. Nessa to nije primjetila sav svoj bijes je usmjerila prema Vedrani. Ali Vedrana je primjetila Evangelininu reakciju i bez razmišljanja opalila Nessi šamarčinu.
-Glupačo čekaj da moj otac sazna za ovo.- reče uspaničena Anni.
-Ma daj začepi!- Prodere se Vedrana i prilipi i njoj šamarčinu.
Više se nisu usudile ništa reći nego su trkom otišle. Vedrana je sjela i počela tješiti svoju prijateljicu.
-Ma pusti ih. To su samo dvije glupačice bez pameti.- reče Vedrana i izmami omjeh na Evangelinino lice. Njih dvije su taman htjele u miru doručkovati kada je do njih dotrčala Dennise. Djevojka koja je bila u istom razredu s Vedranom i Evangelinom imala je dugu, crnu, ricastu kosu i zelene oči. Nosila je traperice i jednostavnu sivu majicu.
- Svaka čast Vedrana.- reče ona - Ja se nikada ne bih usudila tako odbrusiti Nessi.-
- Nije to ništa. To bi svatko učinio.- reče Vedrana - Sorry, ali mi moramo jesti. -
-Sve uredu.- reče Dennise -I ja moram ići doručkovati vidimo se na nastavi-
-Vidimo se- reče Evangelina
-Bok!- reče dječak koji se niotkuda pojavio izad Vedraninih leđa
-Da to nisi učinio nikada više na smrt si nas prestrašio Max.- pomalo ljutim glasom reče Evangelina.
-Što si htjeo?- upita Vedrana
-Došao sam ti reći da je bilo super kada si prilipila šamar Nessi i Anni.- reče i doda -Sada moram ići. Bok.-
-Bok.- reče Vedrana. Max se udaljio ne primječujući da je Vedrana pocrvenjela do korjena kose.
-Sviđa ti se Max, zar ne?- upita Evangelina
-To nije istina.- reče Vedrana razjareno
-Dobro, dobro nemoj se derati. Savršeno dobro čujem.- reče Evangelina koja je znala da nema potrebe uopče se pokušati prepirati s Vedranom.
Evangelina nastavi:-Sorry, samo sam mislila da, ma znaš već zato što si malo pocrvenjela.-
-E, pa prevarila si se.- reče Vedrana. Točno tada se oglasilo školsko zvono koje je označavalo početak nastave.
-Bolje će biti da krenemo. Ne želimo valjda da nas čelavac gnjavi prvi dan.-reče Evangelina.
-Imaš pravo samo bi nam još to tribalo.- reče Vedrana. Ona i Evangelina su otrčale do učionice. Na vratima se pojavio stari profesor čelave glave.-Možete ući- rekao je profesor. Svi su ušli, a Nessa i Anni su namjerno zaostale. Kada su napokon i one ušle smjestile su se u zadnji red točno izad Vedrane i Evangeline. Nessaa je iz svoje torbe izvadila čudnovatu boćicu u kojoj je bio neobičan napitak.
-Što je Nessi i Anni? Pa otkada one sjede u zadnjem redu?- upita Vedrana
-Sigurno ne žele biti ispred nas da im ti ne bi slučajno opalila još koji šamar.- odgovori Evangelina. Tada se začuje stari profesorov glas:-Dosta priče. Otvorite knjige na 47 stranici.-
-Telekineza- reče Vedrana - super da smo malo viježbale.-
-Imaš pravo. Sada smo korak ispred svih ostalih u razredu.- reče Evangelina veselim glasom.-Ups, ispala mi teka.-
-Mislim da sada možemo početi s našim planom.- reče Anni
-Može.- reče Nessa i upita:-Gdje je boćica?-
-Evo je.- reče Anni pružajući Nessi boćicu s napitkom. Nessa digne boćicu s napitkom pomoću telekineze i uputi je prema Vedrani, ali Nessa nije vježbala pa joj boćica padne po Evangelininim leđima i razbije se. Evangelina padne u nesvjest.
-Profesore Evangelina se onesvjestila!- krikne Vedrana.
-Sve je uredu odnesi je u krevet i neka ti Maximilian pomogne.- umirujućim glasom reče profesor. Vedrana i Max ustanu i odnesu Evangelinu.
-Ti pođi. Ja ću se ostati brinuti o njoj, a ti me molim te ispričaj kod profesora.- reče Vedrana.
-Uredu- reče Max i iziđe. Čim je Max izašao, niotkuda se pojave Axa i Nikolina.
-Što joj je bilo?- upita Axa
-Pala je u nesvjest preko sata.- tužno reče Vedrana.
-Zapaliti ću vatru da joj skuham čaj.- reče Nikolina.
-mmm moa leđa- promrmljala je Evangelina.
-Što je rekla o svojim leđima?- upita Axa
-Neznam, valjda je bole. Pogledati ću.- reče Vedrana i pogleda Evangelinina leđa.
-Ništa ne vidim- zbunjeno će ona. -Hej Axa pomozimi da joj skinem majicu.-
Axa doleti i pomogne Vedrani. Na Evangelininim leđima bila su malena krilca koja su sve više rasla. Vedrana je znala da je to zasigurno još jedna Nessina zla ideja. Ona, Axa i Nikolina su cijeli dan brinule o Evangelini koja je idući dan bila spremna za odlazak u školu. Krila su joj prikrile jaknom, pa se nisu vidjela.

| komentari (1) | print | # |

utorak, 14.04.2009.

Ponoćni let

Iznenada su se pred Vedranom i Evangelinom stvorile dvije neobične spodobe. Bili su to krilati pas s vrlo velikim zubima i predivna plavkasto-žuta ptica. -O, to ste vi, a mi mislili da su opet oni čudaci koji traže Clawsiona.- reče ptica.
-Nema veze Luna mi ionako znamo da da ste vi "duhovi" iz ove šume.-reče Vedrana.
-Znači li to da još živite u šumi i plašite neželjene goste glumeći duhove?- upita Nikolina.
-Pa, da i ne.- odgovori Luna
-Kako to misliš i da i ne?- zbunjeno upita Nikolina.
-Tako što više ne živimo ovdje, ali svejedno plašimo sve nepoželjne goste.- pojasni Clawsion.
Ostavimo na trenutak Vedranu i ostale i pridružimo se Evangelini i Axi. Trenutak nakon što je Vedrana otišla iz sobe Evangelina reče:- To me podsjetilo da i mi moramo do Angelice i Ilumiosse-
-Ajoj kako smo samo zaboravne- zabrinuto reče Axa -Bolje je da požurimo ili će pomisliti da nam se nešto dogodilo.-
-Mogu li jahati na tvojim leđima- upita Evangelina
-Tim bolje biti ćemo brže- reče Axa i nadoda-Požuri se s tim penjanjem
Njih dvije otišle su do kupaonice na vrhu škole. ta je kupaonica bila puna pare koja se izdizala iz bazena i imala je i mali slapić koji se uljevao u drugi manji bazen. Kupaonica se smatrala ponosom škole. Evangelina i Axa su prišle zidu i Evangelina je počela mrmljati čudne riječi. Posredini zida pojavio se mali prolaz. Prolaz je otkrila Vedrana i ponudila je da Angelica i Ilumiosse žive tu. Angelica je bila prekrasna vućica zeleno-narančaste boje koju je Evangelina spasila od vukodlaka. Čim su one ušle u prolaz Angelica i Ilumiosse su se bacile na njih i izlizale ih od glave do pete.
-Pa gdje ste do sada- upita Angelica
-Oprostite ali smo zaboravile od pustih školskih briga.- odgovori Axa
-Nema veze važno je da ste došle- reče Ilumiosse
-Kako vam je ovdje?- upita Evangelina
-Super- odgovori Angelica
-Evangelina možda je bolje da krenete uskoro će ponoć i bolje je da se vratite u sobu. Mi se vidimo i onako opet sutra.- reče Ilumiosse
-Ali je već ponoć bolje je da krenemo. Hajde Evangelina brže malo.- reče Axa zabrinuto
Njih dvije su se vratile u sobu baš kada je sat na školskoj kuli označio da je ponoć.
Vratimo se dakle do Vedrane i ostalih.
-Ali ako ne živite u šumi gdje onda živite?- zbunjeno upita Nikolina
-Pronašli smo malu špilj u kojoj spavamo lijepa je i molila bih vas da nas u buduće tamo posjećujete.- reče Luna.
-A kako misliš da vas tamo posjećujemo kada ne znamo gdje je ta špilja?- upita Vedrana
-Pa ako hoćete odvest ćemo vas sada.-reče Clawsion
-Uredu, ali prvo idem po Evangelinu i Axu jer će vam one dolaziti kada mi ne budemo mogli. OK?-reče Vedrana.
-OK.- odgovori Luna
-Uredu sačekajte me ja se vraćam ubrzo- rekla je Vedrana i već u slijedećem trenutku je nestala s vidika ostalih. Vedrana je u sobu stigla sekundu poslije Evangeline i Axe.
-Gdje je Nikolina?- upita Axa
-U šumi s ostalima hajde požurite objasnit ću vam putem.- reče Vedrana. Istrčali su i krenuli prema šumi.
-Znači sada idemo do špilje- zaključi Evangelina.
-Točno požurite nemamo toliko vremena.- reče Vedrana i ubrza. Ubrzo su stigli do mjesta gdlje su bili ostali.
-Pa gdje ste do sada- upita Clawsion.
-Pa ti dobro znaš da mi dvije ne trčimo tako brzo kao Vedrana i da nam treba više vremena nego Vedrani.- bijesno će Axa.
-Uredu prestanite se svađati- reče Nikolina -Već je ponoć i moramo krenuti što prije.-
-Imaš pravo bolje je da krenemo- reče Vedrana.
-Kako ćemo stići do tamo- upita Evangelina
-Letjet ćemo naravno.- reče Luna
-Lako tebi reći, ali ja ne mogu letjeti- reče Evangelina
-Pa pretvori se u feniksa jesi li vila mitskih bića ili ne?- reče Clawsion
-Dobr ideja, ali što s Vedranom.- upita Axa
-E, baš ste zaboravne- reče Vedrana-Pa ja sam vila ptica-
-Hajde bolje je da krenemo- nestrpljivo reče Nikolina
-Samo tren da se pretvorimo u ptice- reču Evangelina i Vedrana u isti tren. Iznenada sve zasljepi svijetlost, a kada su svi opet vidjeli što se događa pred njima više nije bilo Vedrane i Evangeline umijesto u njih gledali su u prekrasnog feniksa i u velikog sokola.
-Uredu sada smo spremne- reče Vedrana,
Svi su zajedno letjeli obasjani mjesečinom uz povremene Lunine uzvike kada bi mijenjali smijer. Letjeli su polako jer Evangelina nije bila naviknuta na let i to im je stvaralo probleme. Tek su nakon 45 minuta ugledali malenu goru. Ali su tek nakon 5 minuta ugledali maleni otvor u njoj. Kada su sletjeli vidjeli su da su se Clawsion i Luna dobro namučili kako bi uredili ovu špilju jer je u njoj bilo svega od malenih kušinića pa sve do fotelja i tapetića.
-Lijepo ste uredili špilju- reče Nikolina
-Da, prekrasna je.- reče Evangelina koja se upravo pretvorila u sebe.
-Drago mi je da vam se sviđa.- reče Luna
-A što ti misliš Vedrana?- upita Clawsion
-Super je.-odgovori ona
-A ti Axa sviđa ti li se?- upita Evangelina
-O da jako samo me malo brine to kako ćete vi stići sutra u školu već je prilično kasno i bilo bi bolje da krenemo.- reče ona
-Mislim da si u pravu mi se vidimo sutra- nadoveže se Vedrana.
Svi su skupa poletjeli prema apartmanima gdje su ubrzo i zaspali.

| komentari (5) | print | # |

subota, 11.04.2009.

Prvi dan škole

Ispred veličanstvene školske zgrade na zidiću sjedjela je visoka djevojka. Imala je dugu, crnu, ricastu kosu i smeđe oči koje su prelazile po školskom dvorištu, nekoga je čekala. Bila je odjevena u traperice, jednostavnu trenirku ljubičaste boje i tenisice, a pored njezinih nogu bila je torba. Izgledala je kao svaka druga teenegerica njezinih godina, ali je po nečemu bila posebna. Iznenada se na ulazu u školu pojavila niska djevojka duge, crne kose. u rukama je nosila ključe, a na leđima je imala ruksak. Dotrčala je do visoke djevojke i rekla:-Sorry što mi je trebalo ovoliko dugo vremena, Nessa se pobrinula da dobijemo što gori apartman.-
-Što!- uzviknula je visoka djevojka -Evangelina nemoj mi reči da i ove godine moramo biti u onoj rupi od apartmana dok će Nessa po uobičaju imati najbolji apartman- bila je bijesna, a u njenim očima se pojavio plamen. Evangelina joj odgovori.-Vedrana, smiri se znam da si ljuta u vezi s apartmanom, ali to nije razlog da urlaš na mene. Točno je da ćemo i ove godine biti u istom apartmanu kao i prošle, ali gledaj to s vedrije strane.-
-A koja bi bila vedrija strana?- upita Vedrana.
-Pa, Nessin apartman je na drugoj strani posjeda pa nećemo morati gledati njezinu ružnu facu cijelo vrijeme.- reče Evangelina.
-Pa da s obzirom da se naša draga, glupa, umišljena, bogata i blesava krava od predsjednice razreda pobrinula da dobijemo što gori smještaj možda je najbolje da je natjeramo da pojede ključe tog istog smještaja.- odbrusi bijesno Vedrana, a plamen u njenim očima naraste.
Pošto je Evangelina vrlo dobro poznavala svoju prijateljicu znala je da je najbolje promjeniti temu kada se Vedrana naljuti. Stoga samo reče:-Imaš pavo biti uzrujana, ali možda je bolje da se raspakiramo i odemopo knjige za ovu godinu.-
Vedrana je znala da je Evangelina u pravu u vezi s raspakiranjem i knjigama jer ako odmah ne krenu neće stići na vrijeme pa će sutra morati u školu bez knjiga.
- U pravu si bolje je da krenemo. Nikolina! Nikolina! Ma gdje li je samo nestala, aha evo je.- pored Vedrane se stvori ptica plamenog perja i vatrenog repa.
-Izvrsno čujem ne moraš se derati- zacvrkuće Nikolina.
-Sorry nisam te vidjela- ispriča se Vedrana i doda.- a gdje je Axa.-
-Tu sam!- reče zmaj plavkaste boje.
Evangelina i Vedrana se upute prema apartmanu, a s njima i Nikolina i Axa.
-Ko zadnji stigne mora čistiti stan mjesec dana!- usklikne Vedrana i ubrzo nestane s vidika ostalih. Vedrana je bila izuzetno brza katkad se Evangelini činilo da bih mogl pristići i najbržeg konja. Ona i njezina zmajica Axa nisu ni pomišljale na utrku s Vedranom pa su nastavile polagano hodati. Kada su došle Vedrana se već raspakirala i počela je sređivati i Evangelinine torbe. Kada su se obe raspremile krenule su prema vratima, a onda se Vedrana nečeg sjetila i rekla.- Axa nema krađe hrane,a ti Nikolina nema spaljivanja sobe jeli vam obadvjema jasno?-
-Uredu, uredu biti ćemo pažljive.- rekla je Axa.
Evangelina i Verana su polako krenule prema knjižnici.
-Što misliš oče li nas poslušati?- upita Evangelina, a Vedrana joj odgovori.-Nadam se prošle godine nikada nismo imale keksiju, a jedan put smo umalo izgorjele radi njih dvije sječaš se lica profesorice Mary kada je vidjela na što je izgledao naš apartman.-
-Naravno izgledala je kao da bi nas najradije urekla bilo je tako smiješno.- reče Evangelina. smijale su se sve dok nisu stigle do knjižnice. Pažljivo su pogledale popis i počele tražiti knjige koje im trebaju.
-Evangelina trebaš li pomoč s tim knjigama na visokoj polici?- upitala je Vedrana koja je sve svoje knjige već odavno pronašla.
-Pa ne bi bilo loše da mi netko pomogne.- reče Evangelina.
Vedrana pomoču telekineze dobavi knjigu i doda je Evangelini.
-Odlično- reče Evangelina. -Ali zašto je jednostavno nisi uzela s rukom tako bi bila brža?- upita Evangelina.
-Pa mislila sam da je bolje da malo vježbam- reče Vedrana. Ona i Evangelina se vrate u sobu i zateknu Nikolinu i Axu kako spavaju.
-Izgledaju kao pravi anđeli, zar ne?- reče Vedrana.
-Da kao anđeli sa sjenom vraga- reče Evangelina i natjera Vedranu da se nasmije.
-Što zar je već jutro- reče Nikolina.
-Ne nije ali nečega sam se upravo sjetila- reče Vedrana.
-Da, a čega?- upita Nikolina.
-Pa još nismo posjetili Clawsiona i Selinu a znaš kako oni mrze kada im dođemo kasno možda je bolje da odmah pođemo do ih.- reče Vedrana.
-Ajme kako smo to mogli zaboraviti- uzrujano reče Nikolina i poleti kroz prozor.-Hajde Vedrana požuri-
-Evo dolazim.- reče Vedrana i iziđe iz sobe. Ona i Nikolina potrče što su brže mogle prema šumi u blizini škole. Za šumu su svi mislili da je ukleta. Kada su ušle u šumu i došle do sredine začule su jeziv zvuk.